Kada sam kupovao Nikona D5100 tražio sam na netu nekakve astrofotke, da vidim kako se ponaša pri snimanju zvijezda i maglica, ali na žalost informacija je bilo izuzetno malo, a i ono što sam našao nije bilo dobre kvalitete – no očito zbog neiskustva autora jer je bilo vidljivo da se uz malo truda i pažljivije obrade mogu napraviti bolje fotke. Budući da imam CCD kameru, nisam do sada dolazio u situaciju da bi koristio D5100 za astrofotke, osim par pokušaja noćnog timelapsea.
Ipak, nekidan sam za Nikona uzeo fiksni 50mm objektiv i preko vikenda tek toliko za probu okinuo poneku astrofotku sa tamnih lokacija. Fotke gledane na ekranu aparata su obećavale, ali tek nakon što sam ih prebacio na PC, stackirao i obradio, ostao sam i više nego ugodno iznenađen kvalitetom! Snimke na ISO 1600 imaju vrlo dobro kontroliran šum čak i bez noise reductiona (dark framea), a uz korištenje dark framea već nakon desetak stackiranih fotki šum je minimalan i takva snimka se može dalje jako dobro obrađivati i iz nje izvlačiti detalji jer signala je stvarno puno!
Ovo je za mene vrlo neobično otkriće jer do sada su se astrofotke radile uglavnom na Canonima koji su imali bolje kontrolirani šum i izgled zvijezda, ali ovaj Nikon D5100 sve Canone jede za doručak! Istina, za kvalitetu fotki je zaslužno i tamno nebo kakvo je bilo iznad Bjelolasice i Sv. Roka, ali nisam očekivao toliko signala i detalja na ekspozicijama od samo 30 sekundi, sa tek 12 pojedinačnih snimki kombiniranih u jednu:
UPDATE: konverziju sam ipak napravio i “mali” Nikon je prava zvijer za astrofotografiju! Koristim ga uglavnom za širokokutne “portrete” zviježđa uz jednostavnu barndoor montažu. Rezultati su odlični!